Boscovich dopo Cartesio
René Descartes Ruđer Josef Bošković
(La Haye en Touraine, 31/03/1596 – Stoccolma, 11/02/1650) (Ragusa, Dalmazia, 18/05/1711 – Milano, 13/02/1787)
Ruggero Boscovich a Rimini in casa Garampi
Nella toponomastica riminese Largo Ruggero Boscovich scorre lungo il molo destro del porto di Rimini, tributo alla memoria di uno dei più importanti scienziati europei del settecento. Ruggero Guiseppe Boscovich fu a Rimini dal 1752 al 1753 per misurare «la lunghezza dell'arco di meridiano tra Roma e Rimini» racconta A.M. in Ruggiero Boscovich, la questione del porto di Rimini. Soggiornò a Rimini in casa del suo allievo in Roma, Garampi «A Rimini gli strumenti furono collocati in varie finestre di casa Garampi, la stessa casa da cui Boscovich aveva fatto le proprie osservazioni». riporta il Giornale di Fisica (vol. 34-35). Nel 1764 Boscovich tornò a Rimini su invito dei Deputati del Porto per avere il suo parere sul porto incontrando le ostilità di Giovanni Bianchi e di parte del Clero locale e romano ai vertici.
La scienza tra Cartesio e Boscovich
Tra il seicento e il settecento nasce la scienza moderna che fu il naturale proseguimento della Filosofia Naturale, osservare e scoprire le leggi della natura con la disciplina del pensiero. La Filosofia Naturale nel 1600 trova pensatori e scienziati in un secolo che si avvia rapidamente verso un cambiamento culturale filosofico e storico. Il pensiero moderno prende forma a grandi passi in un modo nuovo di concepire ed insegnare il sapere, il cammino del pensiero scientifico trovò difficoltà ideologiche sulla sua strada, la vicenda di Galileo né fu l’esempio. Ma l’avvento del nuovo clima culturale fu avvertito e soprattutto praticato da molti e le idee che lo alimentarono divennero il motore, inarrestabile, del progresso scientifico. Le scienze trovarono forma, sostanza e ragione nelle idee di Galileo, Newton e Cartesio, in questo ultimo trovano anche la formulazione del metodo; la ragione in cerca della verità scientifica. Non di secondaria importanza furono Bonaventura Cavalieri (1598-1647), Francesco Redi (1626-1697), Marcello Malpighi (1628-1694) anche se poco ricordati. Il «Discorso sul metodo» di Cartesio che in origine si intitolava, con premonizione, «Progetto per una scienza universale» conteneva materie quali la diottrica, le meteore, la geometria, la teologia (su Dio e anima), argomenti coincidenti con gli stessi trattati da Boscovich nel trattato «Philosophiae naturalis» cento trenta anni dopo Cartesio. La evoluzione del pensiero scientifico e della conoscenza, il progredire delle scienze matematiche, uniscono Cartesio a Boscovich nello studio di discipline comuni formando un continuum evolutivo. Cambiano i termini e il periodo storico ma non i contenuti e il metodo. Contenuti le cui origini sono salde nel pensiero galileiano e nell’insegnamento, entrambe praticate nelle scuole dei gesuiti.
La continuità del pensiero scientifico
Le ragioni della continuità tra Cartesio e Boscovich si sostanziano nell’aver indagato gli stessi ambiti scientifici, di essere entrambi innovatori «opponendo l’evidenza del pensiero all’autorità di una tradizione formalistica» la natura pratica del ragionamento connessa al concreto della ricerca scientifica con stretta attinenza al rigoroso procedimento matematico, alla geometria. Le molte analogie tra i due scienziati segnano il cammino di tutta la scienza, contemporaneamente sembrano segnare anche il cammino del pensiero filosofico quando ormai sono su percorsi distinti e la scienza non è più chiamata Filosofia naturale. Entrambi praticano il sapere in base alla scienza universale di impianto essenzialmente metodologico. «Cartesio estese la concezione razionalistica di una conoscenza ispirata alla precisione e certezza delle scienze matematiche», Boscovich immerso nella concezione razionale della conoscenza praticò le scienze matematiche applicate alla risoluzione di problemi pratici, due esempi: la statica e la pressione dei fluidi. «Fin dalle sue prime ricerche iniziò ad elaborare una teoria sulla struttura del mondo fondata su una particolare legge delle forze della natura, già ben presente nelle opere De viribus vivis (1745), De lumine (1748) e De centro gravitatis (1751). Essa trovò tuttavia una sistemazione definitiva nella Philosophiae naturalis theoria (1758)». In comune ebbero la formazione in collegi di gesuiti, Cartesio al collegio di La Flèche, nell’Angiò, Boscovich nel collegio Romano. Nei collegi tenuti dai gesuiti lo studio della matematica, unita alla geometria, era orientato alla applicazione pratica e Boscovich perseguì questo scopo per tutta la vita e in tutte le discipline da lui praticate.
Dio, anima e ragione
L’influsso del pensiero di Galileo e di Newton fu inarrestabile, le scuole gesuite praticarono attivamente i nuovi principi della filosofia della scienza e molto contribuirono nella geometria, nell’ottica, nella matematica nelle scienze applicate. Entrambi misero in relazione Dio con l’anima, Cartesio pose il luogo dell’anima nella ragione «da tutto questo conclusi che ero una sostanza la cui essenza o natura non esiste in altro se non nel pensare, una sostanza che, per essere, non ha bisogno di alcun luogo, ne dipende da alcuna cosa materiale… la nostra anima, cioè quella parte distinta del corpo la cui natura, come abbiamo precedentemente detto, consiste esclusivamente nel pensare». Il luogo dove fosse l’anima nel corpo umano diede luogo ad un dibattito acceso ed infinitamente lungo, una questione, allora, più filosofica che medica. Cartesio conosceva la fisiologia cardiaca e la descrive nella parte quinta del suo Discorso e si guarda bene dal mettere l’anima nel muscolo cardiaco. Nell’uomo coesistono «l’anima vegetativa e l’anima razionale» da Dio creata e da lui congiunta al corpo. «Separando nettamente la materia e lo spirito, l’anima e il corpo, Cartesio di fatto apriva la strada alla scienza matematica e sperimentale moderna (Carlo Sini)». Boscovich a sua volta tiene nettamente separati la materia e lo spirito e nel continuum cartesiano afferma che l’anima sia costituita di una sostanza che non rientra nello schema analitico della fisica, della meccanica, delle nuove leggi della materia (atomi, vuoto e loro interazione secondo la distanza), e per questo non è rilevabile ai nostri sensi ma, soprattutto, non è descrivibile mediante le leggi della fisica. L’esistenza dell’anima e quindi di Dio «deve essere risolta altrove». Alta e ampia fu la conoscenza dello scienziato Boscovich del vivace ed innovativo dibattito scientifico dell’epoca e dei protagonisti maggiori «Praeter Cartesianos paucos… nam Leibnitiani…» (eccetto pochi filosofi Cartesiani… infatti Leibniziani…) e delle leggi di interazione dei corpi «quanquam non immediate agentem in corpus» (benché non agente direttamente nel corpo). A collocare definitivamente Boscovich nell’olimpo della scienza moderna fu Baldassarre Labanca (1829-1913), che nel 1868 nel vol. 2 della Filosofia razionale (p.301) scrisse «Nella dottrina dinamica del Leibniz le forze semplici godevano tre proprietà: non producevano azione di fuori, ne ricevevano azione di dentro, erano tutte dotate di percezione e di appetizione; e nel numero esistevano attualmente infinite. Ora Kant e il Boscovich ammisero [formularono] che il corpo sia aggregato di forze semplici; ma essendo principi intrinseci di azione, agiscono le une sulle altre ad una certa distanza tra loro, senza che si compenetrino. Oltre di ciò riconobbero, che le funzioni di esse forze non sono già la percezione e l’appetizione, che appartengono ad esseri sensitivi e intellettivi, ma si l’attrazione e la repulsione». Da quest’ultima la definizione di attrazione gravitazionale. Boscovich trova una umanità distratta e distante dal contenuto dei suoi studi, la storia lo dimostra, più scienziato che gesuita, un punto altissimo della conoscenza umana nell’epoca dei lumi, tant’è che tutt’oggi non è neanche menzionato nella lista dei gesuiti più famosi. Dopo Labanca fu Ernst Cassirer nella sua Storia della filosofia moderna a collocare Boscovich accanto a Newton e Leibnitz per profondità di ingegno. Interessante è l'affermazione di Boscovich che l'anima è nel corpo dove finiscono le terminazioni nervose cioè la testa. Il gesuita Boscovich non si rimette alle verità teologiche. In un colpo solo con questa sua considerazione spalanca il futuro ad una branca fondamentale della medicina e del pensiero scientifico umano: le neuro scienze. Questa intuizione sancisce la nascita della disciplina scientifica ma l’umanità intera lo ignora come la comunità scientifica ha ignorato che a postularla fosse Ruggero Boscovich da Ragusa (Dubrovnik).
18.07.2010
CROATO
Roger Boscovich u Rimini kod kuće GarampiU toponimija Rimini Largo Roger Boscovich teče desno uz gat u luci Rimini, počasti za sjećanje jednog od vodećih europskih znanstvenika iz osamnaestog stoljeća. Ruggero Giuseppe Boscovich je u Riminiju 1752 - 1753 za mjerenje "duljina luka meridijana između Rima i Riminija, kaže pm u Ruggiero Boscovich, pitanje luke Rimini. Ostao je u Riminiju u kući njegov učenik u Rimu, Garampi "u Riminiju instrumenti su bili smješteni u raznim prozorima kuće Garampi, istoj kući iz koje Boscovich je napravio njegova zapažanja." izvješća u časopisu Journal of Physics (Vol. 34-35). U 1764 Boscovich vratio u Rimini na poziv Luke zamjenika za svoje mišljenje na vrata hitova neprijateljstvo Ivana White i lokalnog svećenstva i rimske na vrhu.
Znanost o Descartesa i Boscovich
Između sedamnaestom i osamnaestom stoljeću moderne znanosti je rođen, koji je prirodni nastavak prirodne filozofije, promatrati i otkrijte zakonima prirode sa disciplinu misli. Prirodne filozofije u 1600 nalazi se u stoljeću mislilaca i znanstvenika koji su brzo počinje filozofsko i povijesno kulturne promjene. Moderna misao se oblikuje u veliki napredak u novi način razmišljanja i naučiti znanje, put znanstvene misli na ideološke poteškoće našao svoj put, niti je priča o Galileo primjer. No, dolaskom nove kulturne klime percipiraju i prakticiraju mnogi, a osobito ideja koja je postala motor gorivo, nezaustavljiv, znanstvenog napretka. Znanosti naći u obliku, sadržaju i razum u ideje Galileo, Newton i Descartes, u drugom su također formulacija metode, razlog u potrazi za znanstvenu istinu. Nije manje važno je Bonaventura Cavalieri (1598-1647), Francesco Redi (1626-1697), Marcello Malpighi (1628-1694) iako malo sjetio. "Govor o načinu 'od Descartesa, koji je izvorno zove, s predosjećaj", projekt za univerzalnu znanost "sadržane materijala kao što su dioptrije, meteora, geometrija, teologija (od Boga i duše), podudara s teme sami obrađuje Boscovich u Ugovoru "Philosophiae Naturalis" 130 godina nakon Descartesa. Evolucija znanstvene misli i znanja, unapređivanje matematičkih znanosti, u kombinaciji Descartes na Boscovich u studiju disciplina u obliku zajedničkog evolucijski kontinuum. Promjena uvjeta i povijesnom razdoblju, ali ne i sadržaj i način. Sadržaj čiji počeci su tvrtka u galilejski misli i poučavanja, kako se prakticiraju u školama isusovaca.
Kontinuitet znanstvene misli
Razlozi za kontinuitet između Descartesa i Boscovich su potkrijepljeni u vlasništvo istraživali iste znanstvenih područja, da se i inovatorima, "dokazi se protive autoritetu tradicije misli formalistički" priroda obrazloženja u vezi s prakticiranjem znanstvenih istraživanja usko vezane uz stroga matematička postupak, na geometriju. Mnogo sličnosti između dva znanstvenika označavaju put svih znanosti, također u isto vrijeme kao i obilježavanje put filozofske misli, kada je na posebnim stazama, a znanost se više ne zove prirodne filozofije. Oba praksi znanje u skladu s univerzalnim znanosti biljke uglavnom metodološki. "Descartes proširena racionalist koncepciju znanja inspiriran preciznosti i sigurnosti matematike", Boscovich uronjen u racionalnom dizajnu praktičnih znanja primijenjene matematičkih znanosti za rješavanje praktičnih problema, dva primjera: statički i tekućine tlak. "Od prvog istraživanja počela razvijati teoriju o strukturi svijeta na temelju određeni zakon sile prirode, dobro to radi u De Viribus Vivis (1745), De luminophores (1748) i De centar gravitatis (1751). Utvrđeno je, međutim, konačnog rješenja u Philosophiae Naturalis theoria (1758.) " U zajednički su trening na fakultetima od isusovaca, Descartes na faksu La Flèche, u Anjou, Boscovich u rimsko College. Isusovac fakulteta potrebna studij matematike, u kombinaciji s geometrijom, bio je usmjeren na praktičnu primjenu i Boscovich potjeru tom cilju tijekom svog života iu svim disciplinama trenirao po njemu.
Boga, duše i razuma
Utjecaj misli Galileja i Newtona bio je nezaustavljiv, isusovačkih škola aktivno prakticira načela nove filozofije znanosti i pridonijeli puno u geometriji, optici, matematike u primijenjene znanosti. I staviti u odnos s Bogom, duša, Descartes postavio dušu na pravom mjestu "od svega toga sam zaključio da mi je tvar čija je suština ili prirode ne postoji u ništa, ali u razmišljanju, tvar koja se ne ne treba mjesta, to ovisi o ne materijalne stvari ... naše duše, koja je različita dijela tijela čija je narav, kao što smo ranije rekao, sastoji se samo u razmišljanja. " Mjesto gdje duša bila u ljudskom tijelu su dovele do beskonačno dugo i oštre rasprave, pitanje, dakle, više filozofski nego medicinski. Descartes je znao srca fiziologiju i opisane u petom dijelu njegova govora, te se odriče stavljanjem duše u srčani mišić. U ljudi koegzistiraju "vegetativni dušu i racionalnu dušu" stvorena od Boga i njega zajedničko tijelo. "Izdvajanjem jasno materije i duha, duše i tijela, Descartes u stvari otvorila put za modernu matematičkih i eksperimentalne znanosti (Carlo Sini)." Boscovich pak drži potpuno odvojene materije i duha i kontinuum navodi da kartezijanski duša se sastoji od tvari koja nije u analitički okvir fizike, mehanike, novi zakoni materije (atomi, prazni i njihova interakcija ovisno o udaljenosti), a to je ne mogu otkriti da naša osjetila, ali, iznad svega, ne opisati zakonima fizike. Postojanje duša Boga i zato "mora biti riješen drugdje." Visok i široka znanja znanstvenika je Boscovich je živo i inovativne znanstvene rasprave o vremenu i većina protagonista 'Praeter Cartesianos paucos Leibnitiani Nam ... ... "(osim par ... u stvari Leibniz kartezijanski filozofi ...) i zakonima interakcije tijela" quanquam nije u neposrednoj agentem korpusu "(iako ne sredstvo izravno u tijelo). Mjesto definitivno Boscovich Olympus moderne znanosti je Labanca Baldassare (1829-1913), koji je u 1868 u sv. 2 Filozofija racionalnog (p.301) napisao: "U doktrine Leibnitza dinamičkih sila uživala tri jednostavna svojstva: nisu proizvode akcije izvana, su primili u akciji, bili su svi opremljeni s percepcijom i žudnja, a trenutno je beskonačan broj . Sada Kanta i Boscovich priznao [formula] da je tijelo je jednostavno zbroj snaga, nego kao inherentni načela djelovanja, djeluju jedni na druge na određenoj udaljenosti između njih, bez koje prožimaju. Osim toga, oni su prepoznali da funkcije tih snaga nisu već na percepciju i žudnja, koje pripadaju osjetilne i intelektualne bića, ali privlačenja i odbijanja. " Iz ove definicije gravitacijskog privlačenja. Boscovich je čovječanstvo omesti i udaljeni od sadržaja studija, povijesti dokazuje, kao isusovac znanstvenik, vrhunac ljudske spoznaje u doba prosvjetiteljstva, tako da danas ne spominje u popisu isusovaca najpoznatiji. Nakon što je Ernst Cassirer Labanca u svojoj povijesti moderne filozofije Boscovich za mjesto pored Newtona i Leibnitza za dubinu talenta. Zanimljiva je izjava Boscovich da je duša u tijelu gdje živčanih završetaka koje završavaju glavu. Isusovačka Boscovich ne dodijeliti teološke istine. U jednom naletu s tim otvara budućnost svojih razmatranja temeljnih grana medicine i znanstvene misli, ljudski neuro znanosti. Ovaj uvid označava rođenje znanstvene discipline čovječanstva, ali ignorirao to ignorirao znanstvene zajednice je pretpostaviti da je Roger Boscovich Ragusa (Dubrovnik).
INGLESE
Roger Boscovich in Rimini at home GarampiIn toponymy Rimini Largo Roger Boscovich runs right along the quay of the port of Rimini, a tribute to the memory of one of the leading European scientists of the eighteenth century. Ruggero Giuseppe Boscovich was in Rimini from 1752 to 1753 to measure "the length of the arc of the meridian between Rome and Rimini, 'says PM in Ruggiero Boscovich, the question of the port of Rimini. He stayed in Rimini at the home of his student in Rome, Garampi "In Rimini instruments were placed in various windows of the house Garampi, the same house from which Boscovich had made his observations." reports the Journal of Physics (Vol. 34-35). In 1764 Boscovich returned to Rimini at the invitation of the Port of Deputies for its opinion on the door hits the hostility of John White and the local clergy and Roman at the top.
The science of Descartes and Boscovich
Between the seventeenth and eighteenth centuries modern science was born which was the natural continuation of Natural Philosophy, observe and discover the laws of nature with the discipline of thought. The Natural Philosophy in 1600 located in a century thinkers and scientists who quickly starts to a philosophical and historical cultural change. Modern thought takes shape in great strides in a new way of thinking and teach the knowledge, the path of scientific thought on the ideological difficulty he found his way, nor was the story of Galileo's example. But the advent of the new cultural climate was perceived and practiced by many and especially the ideas that became the engine fueled, unstoppable, of scientific progress. Sciences found in form, substance and reason in the ideas of Galileo, Newton and Descartes, in the latter are also the formulation of the method, the reason in search of scientific truth. Not less important were Bonaventura Cavalieri (1598-1647), Francesco Redi (1626-1697), Marcello Malpighi (1628-1694) though little remembered. The "Discourse on Method 'of Descartes, which originally was called, with a premonition," Project for a universal science "contained materials such as the diopter, the meteors, geometry, theology (of God and soul), coinciding with the topics themselves processed by Boscovich in the Treaty "Philosophiae Naturalis" one hundred and thirty years after Descartes. The evolution of scientific thought and knowledge, the advancement of the mathematical sciences, combined Descartes to Boscovich in the study of disciplines to form a common evolutionary continuum. Change the terms and the historical period, but not the content and method. Content whose origins are firm in Galilean thought and teaching, both practiced in the schools of the Jesuits.
The continuity of scientific thought
The reasons for the continuity between Descartes and Boscovich are substantiated in having investigated the same scientific fields, to be both innovators, "the evidence opposing the authority of a tradition of thought formalistic" nature of the reasoning related to the actual practice of scientific research closely related to the rigorous mathematical procedure, to the geometry. The many similarities between the two scientists mark the path of all of science, also at the same time as marking the path of philosophical thought when it is on separate paths, and science is no longer called Natural Philosophy. Both practice the knowledge according to the universal science of plant mainly methodological. "Descartes extended the rationalist conception of knowledge inspired by the precision and certainty of mathematics," Boscovich immersed in the rational design of practical knowledge applied mathematical sciences to solve practical problems, two examples: the static and the fluid pressure. "Since its first research began to develop a theory about the structure of the world based on a particular law of the forces of nature, well this works in De viribus Vivis (1745), De luminophores (1748) and De center gravitatis (1751). It found, however, a final settlement in the Philosophiae Naturalis theoria (1758). " In common were training in colleges of Jesuits, Descartes to the college of La Flèche, in Anjou, Boscovich in the Roman College. Jesuit colleges required the study of mathematics, combined with the geometry, was oriented to the practical application and Boscovich pursued this goal throughout his life and in all disciplines practiced by him.
God, the soul and reason
The influence of the thought of Galileo and Newton was unstoppable, the Jesuit schools actively practiced the principles of the new philosophy of science and contributed a lot in geometry, optics, mathematics in the applied sciences. Both put in relation with God, the soul, Descartes placed the soul in the right place "from all this I concluded that I was a substance whose essence or nature does not exist in anything but in thinking, a substance which, to be not needs no place, it depends on no material thing ... our soul, that is distinct part of the body whose nature, as we previously said, consists only in thinking. " The place where the soul was in the human body gave rise to an infinitely long and heated debate, a question, then, more philosophical than medical. Descartes knew the cardiac physiology and described in the fifth part of his speech, and refrains from putting the soul in the heart muscle. In humans coexist "vegetative soul and the rational soul" created by God and by him to the joint body. "By separating distinctly the matter and spirit, soul and body, Descartes in fact opened the way for modern mathematical and experimental science (Carlo Sini)." Boscovich in turn keeps completely separate matter and spirit and the continuum states that the Cartesian soul is made up of a substance that is not within the analytical framework of physics, mechanics, new laws of matter (atoms, empty and their interaction depending on distance), and this is not detectable to our senses, but, above all, is not describable by the laws of physics. The existence of the soul of God and therefore "must be resolved elsewhere." Tall and broad knowledge of the scientist was Boscovich's lively and innovative scientific debate of the time and most of the protagonists' Praeter Cartesianos paucos Leibnitiani nam ... ... "(except a few ... in fact Leibniz Cartesian philosophers ...) and the laws of interaction of bodies" quanquam not in the immediate agentem corpus "(although no agent directly into the body). A place definitely Boscovich Olympus of modern science was Labanca Baldassare (1829-1913), who in 1868 in vol. 2 Philosophy of the rational (p.301) wrote, "In the doctrine of Leibnitz dynamic forces enjoyed three simple properties: they did not produce action outside, they received in action, were all equipped with perception and craving, and there is currently an infinite number . Now Kant and Boscovich admitted [formula] that the body is simple aggregate of forces, but as inherent principles of action, act on each other at a certain distance between them, without which interpenetrate. Besides this, they recognized that the functions of these forces are not already the perception and the craving, which belong to the sensory and intellectual beings, but the attraction and repulsion. " From this definition of gravitational attraction. Boscovich is a humanity distracted and distant from the content of his studies, history proves it, as a Jesuit scientist, a high point of human knowledge in the age of enlightenment, so much so that today it is not even mentioned in the list of Jesuits the most famous. After Labanca was Ernst Cassirer in his History of Modern Philosophy Boscovich to place next to Newton and Leibnitz for depth of talent. Interesting is the statement of Boscovich that the soul is in the body where the nerve endings that end up the head. The Jesuit Boscovich does not assign to the theological truths. In one fell swoop with this opens up the future of its consideration of a fundamental branch of medicine and scientific thought, human neuro sciences. This insight marks the birth of the scientific discipline of humanity, but ignored it ignored the scientific community has to postulate that it was Roger Boscovich of Ragusa (Dubrovnik).
TEDESCO
Roger Boscovich in Rimini zu Hause GarampiIn toponymy Rimini Largo Roger Boscovich verläuft direkt entlang des Kais des Hafens von Rimini, ein Tribut an die Erinnerung an eines der führenden europäischen Wissenschaftlern des achtzehnten Jahrhunderts. Ruggero Giuseppe Boscovich war in Rimini 1752 bis 1753 "die Länge des Bogens des Meridians zwischen Rom und Rimini zu messen", sagt PM in Ruggiero Boscovich, die Frage nach dem Hafen von Rimini. Er blieb in Rimini in der Wohnung seiner Studienzeit in Rom, Garampi "In Rimini Instrumente wurden in verschiedenen Fenstern des Hauses Garampi, das gleiche Haus, aus dem Boscovich seine Beobachtungen gemacht gelegt hatte." Berichte im Journal of Physics (Bd. 34-35). In 1764 Boscovich kehrte nach Rimini auf Einladung des Hafens von Abgeordneten zur Stellungnahme an die Tür schlägt die Feindseligkeit der John White und den lokalen Klerus und Roman an der Spitze.Roger Boscovich u Rimini kod kuće GarampiU toponimija Rimini Largo Roger Boscovich teče desno uz gat u luci Rimini, počasti za sjećanje jednog od vodećih europskih znanstvenika iz osamnaestog stoljeća. Ruggero Giuseppe Boscovich je u Riminiju 1752 - 1753 za mjerenje "duljina luka meridijana između Rima i Riminija, kaže pm u Ruggiero Boscovich, pitanje luke Rimini. Ostao je u Riminiju u kući njegov učenik u Rimu, Garampi "u Riminiju instrumenti su bili smješteni u raznim prozorima kuće Garampi, istoj kući iz koje Boscovich je napravio njegova zapažanja." izvješća u časopisu Journal of Physics (Vol. 34-35). U 1764 Boscovich vratio u Rimini na poziv Luke zamjenika za svoje mišljenje na vrata hitova neprijateljstvo Ivana White i lokalnog svećenstva i rimske na vrhu.
Znanost o Descartesa i Boscovich
Između sedamnaestom i osamnaestom stoljeću moderne znanosti je rođen, koji je prirodni nastavak prirodne filozofije, promatrati i otkrijte zakonima prirode sa disciplinu misli. Prirodne filozofije u 1600 nalazi se u stoljeću mislilaca i znanstvenika koji su brzo počinje filozofsko i povijesno kulturne promjene. Moderna misao se oblikuje u veliki napredak u novi način razmišljanja i naučiti znanje, put znanstvene misli na ideološke poteškoće našao svoj put, niti je priča o Galileo primjer. No, dolaskom nove kulturne klime percipiraju i prakticiraju mnogi, a osobito ideja koja je postala motor gorivo, nezaustavljiv, znanstvenog napretka. Znanosti naći u obliku, sadržaju i razum u ideje Galileo, Newton i Descartes, u drugom su također formulacija metode, razlog u potrazi za znanstvenu istinu. Nije manje važno je Bonaventura Cavalieri (1598-1647), Francesco Redi (1626-1697), Marcello Malpighi (1628-1694) iako malo sjetio. "Govor o načinu 'od Descartesa, koji je izvorno zove, s predosjećaj", projekt za univerzalnu znanost "sadržane materijala kao što su dioptrije, meteora, geometrija, teologija (od Boga i duše), podudara s teme sami obrađuje Boscovich u Ugovoru "Philosophiae Naturalis" 130 godina nakon Descartesa. Evolucija znanstvene misli i znanja, unapređivanje matematičkih znanosti, u kombinaciji Descartes na Boscovich u studiju disciplina u obliku zajedničkog evolucijski kontinuum. Promjena uvjeta i povijesnom razdoblju, ali ne i sadržaj i način. Sadržaj čiji počeci su tvrtka u galilejski misli i poučavanja, kako se prakticiraju u školama isusovaca.
Kontinuitet znanstvene misli
Razlozi za kontinuitet između Descartesa i Boscovich su potkrijepljeni u vlasništvo istraživali iste znanstvenih područja, da se i inovatorima, "dokazi se protive autoritetu tradicije misli formalistički" priroda obrazloženja u vezi s prakticiranjem znanstvenih istraživanja usko vezane uz stroga matematička postupak, na geometriju. Mnogo sličnosti između dva znanstvenika označavaju put svih znanosti, također u isto vrijeme kao i obilježavanje put filozofske misli, kada je na posebnim stazama, a znanost se više ne zove prirodne filozofije. Oba praksi znanje u skladu s univerzalnim znanosti biljke uglavnom metodološki. "Descartes proširena racionalist koncepciju znanja inspiriran preciznosti i sigurnosti matematike", Boscovich uronjen u racionalnom dizajnu praktičnih znanja primijenjene matematičkih znanosti za rješavanje praktičnih problema, dva primjera: statički i tekućine tlak. "Od prvog istraživanja počela razvijati teoriju o strukturi svijeta na temelju određeni zakon sile prirode, dobro to radi u De Viribus Vivis (1745), De luminophores (1748) i De centar gravitatis (1751). Utvrđeno je, međutim, konačnog rješenja u Philosophiae Naturalis theoria (1758.) " U zajednički su trening na fakultetima od isusovaca, Descartes na faksu La Flèche, u Anjou, Boscovich u rimsko College. Isusovac fakulteta potrebna studij matematike, u kombinaciji s geometrijom, bio je usmjeren na praktičnu primjenu i Boscovich potjeru tom cilju tijekom svog života iu svim disciplinama trenirao po njemu.
Boga, duše i razuma
Utjecaj misli Galileja i Newtona bio je nezaustavljiv, isusovačkih škola aktivno prakticira načela nove filozofije znanosti i pridonijeli puno u geometriji, optici, matematike u primijenjene znanosti. I staviti u odnos s Bogom, duša, Descartes postavio dušu na pravom mjestu "od svega toga sam zaključio da mi je tvar čija je suština ili prirode ne postoji u ništa, ali u razmišljanju, tvar koja se ne ne treba mjesta, to ovisi o ne materijalne stvari ... naše duše, koja je različita dijela tijela čija je narav, kao što smo ranije rekao, sastoji se samo u razmišljanja. " Mjesto gdje duša bila u ljudskom tijelu su dovele do beskonačno dugo i oštre rasprave, pitanje, dakle, više filozofski nego medicinski. Descartes je znao srca fiziologiju i opisane u petom dijelu njegova govora, te se odriče stavljanjem duše u srčani mišić. U ljudi koegzistiraju "vegetativni dušu i racionalnu dušu" stvorena od Boga i njega zajedničko tijelo. "Izdvajanjem jasno materije i duha, duše i tijela, Descartes u stvari otvorila put za modernu matematičkih i eksperimentalne znanosti (Carlo Sini)." Boscovich pak drži potpuno odvojene materije i duha i kontinuum navodi da kartezijanski duša se sastoji od tvari koja nije u analitički okvir fizike, mehanike, novi zakoni materije (atomi, prazni i njihova interakcija ovisno o udaljenosti), a to je ne mogu otkriti da naša osjetila, ali, iznad svega, ne opisati zakonima fizike. Postojanje duša Boga i zato "mora biti riješen drugdje." Visok i široka znanja znanstvenika je Boscovich je živo i inovativne znanstvene rasprave o vremenu i većina protagonista 'Praeter Cartesianos paucos Leibnitiani Nam ... ... "(osim par ... u stvari Leibniz kartezijanski filozofi ...) i zakonima interakcije tijela" quanquam nije u neposrednoj agentem korpusu "(iako ne sredstvo izravno u tijelo). Mjesto definitivno Boscovich Olympus moderne znanosti je Labanca Baldassare (1829-1913), koji je u 1868 u sv. 2 Filozofija racionalnog (p.301) napisao: "U doktrine Leibnitza dinamičkih sila uživala tri jednostavna svojstva: nisu proizvode akcije izvana, su primili u akciji, bili su svi opremljeni s percepcijom i žudnja, a trenutno je beskonačan broj . Sada Kanta i Boscovich priznao [formula] da je tijelo je jednostavno zbroj snaga, nego kao inherentni načela djelovanja, djeluju jedni na druge na određenoj udaljenosti između njih, bez koje prožimaju. Osim toga, oni su prepoznali da funkcije tih snaga nisu već na percepciju i žudnja, koje pripadaju osjetilne i intelektualne bića, ali privlačenja i odbijanja. " Iz ove definicije gravitacijskog privlačenja. Boscovich je čovječanstvo omesti i udaljeni od sadržaja studija, povijesti dokazuje, kao isusovac znanstvenik, vrhunac ljudske spoznaje u doba prosvjetiteljstva, tako da danas ne spominje u popisu isusovaca najpoznatiji. Nakon što je Ernst Cassirer Labanca u svojoj povijesti moderne filozofije Boscovich za mjesto pored Newtona i Leibnitza za dubinu talenta. Zanimljiva je izjava Boscovich da je duša u tijelu gdje živčanih završetaka koje završavaju glavu. Isusovačka Boscovich ne dodijeliti teološke istine. U jednom naletu s tim otvara budućnost svojih razmatranja temeljnih grana medicine i znanstvene misli, ljudski neuro znanosti. Ovaj uvid označava rođenje znanstvene discipline čovječanstva, ali ignorirao to ignorirao znanstvene zajednice je pretpostaviti da je Roger Boscovich Ragusa (Dubrovnik).
INGLESE
Roger Boscovich in Rimini at home GarampiIn toponymy Rimini Largo Roger Boscovich runs right along the quay of the port of Rimini, a tribute to the memory of one of the leading European scientists of the eighteenth century. Ruggero Giuseppe Boscovich was in Rimini from 1752 to 1753 to measure "the length of the arc of the meridian between Rome and Rimini, 'says PM in Ruggiero Boscovich, the question of the port of Rimini. He stayed in Rimini at the home of his student in Rome, Garampi "In Rimini instruments were placed in various windows of the house Garampi, the same house from which Boscovich had made his observations." reports the Journal of Physics (Vol. 34-35). In 1764 Boscovich returned to Rimini at the invitation of the Port of Deputies for its opinion on the door hits the hostility of John White and the local clergy and Roman at the top.
The science of Descartes and Boscovich
Between the seventeenth and eighteenth centuries modern science was born which was the natural continuation of Natural Philosophy, observe and discover the laws of nature with the discipline of thought. The Natural Philosophy in 1600 located in a century thinkers and scientists who quickly starts to a philosophical and historical cultural change. Modern thought takes shape in great strides in a new way of thinking and teach the knowledge, the path of scientific thought on the ideological difficulty he found his way, nor was the story of Galileo's example. But the advent of the new cultural climate was perceived and practiced by many and especially the ideas that became the engine fueled, unstoppable, of scientific progress. Sciences found in form, substance and reason in the ideas of Galileo, Newton and Descartes, in the latter are also the formulation of the method, the reason in search of scientific truth. Not less important were Bonaventura Cavalieri (1598-1647), Francesco Redi (1626-1697), Marcello Malpighi (1628-1694) though little remembered. The "Discourse on Method 'of Descartes, which originally was called, with a premonition," Project for a universal science "contained materials such as the diopter, the meteors, geometry, theology (of God and soul), coinciding with the topics themselves processed by Boscovich in the Treaty "Philosophiae Naturalis" one hundred and thirty years after Descartes. The evolution of scientific thought and knowledge, the advancement of the mathematical sciences, combined Descartes to Boscovich in the study of disciplines to form a common evolutionary continuum. Change the terms and the historical period, but not the content and method. Content whose origins are firm in Galilean thought and teaching, both practiced in the schools of the Jesuits.
The continuity of scientific thought
The reasons for the continuity between Descartes and Boscovich are substantiated in having investigated the same scientific fields, to be both innovators, "the evidence opposing the authority of a tradition of thought formalistic" nature of the reasoning related to the actual practice of scientific research closely related to the rigorous mathematical procedure, to the geometry. The many similarities between the two scientists mark the path of all of science, also at the same time as marking the path of philosophical thought when it is on separate paths, and science is no longer called Natural Philosophy. Both practice the knowledge according to the universal science of plant mainly methodological. "Descartes extended the rationalist conception of knowledge inspired by the precision and certainty of mathematics," Boscovich immersed in the rational design of practical knowledge applied mathematical sciences to solve practical problems, two examples: the static and the fluid pressure. "Since its first research began to develop a theory about the structure of the world based on a particular law of the forces of nature, well this works in De viribus Vivis (1745), De luminophores (1748) and De center gravitatis (1751). It found, however, a final settlement in the Philosophiae Naturalis theoria (1758). " In common were training in colleges of Jesuits, Descartes to the college of La Flèche, in Anjou, Boscovich in the Roman College. Jesuit colleges required the study of mathematics, combined with the geometry, was oriented to the practical application and Boscovich pursued this goal throughout his life and in all disciplines practiced by him.
God, the soul and reason
The influence of the thought of Galileo and Newton was unstoppable, the Jesuit schools actively practiced the principles of the new philosophy of science and contributed a lot in geometry, optics, mathematics in the applied sciences. Both put in relation with God, the soul, Descartes placed the soul in the right place "from all this I concluded that I was a substance whose essence or nature does not exist in anything but in thinking, a substance which, to be not needs no place, it depends on no material thing ... our soul, that is distinct part of the body whose nature, as we previously said, consists only in thinking. " The place where the soul was in the human body gave rise to an infinitely long and heated debate, a question, then, more philosophical than medical. Descartes knew the cardiac physiology and described in the fifth part of his speech, and refrains from putting the soul in the heart muscle. In humans coexist "vegetative soul and the rational soul" created by God and by him to the joint body. "By separating distinctly the matter and spirit, soul and body, Descartes in fact opened the way for modern mathematical and experimental science (Carlo Sini)." Boscovich in turn keeps completely separate matter and spirit and the continuum states that the Cartesian soul is made up of a substance that is not within the analytical framework of physics, mechanics, new laws of matter (atoms, empty and their interaction depending on distance), and this is not detectable to our senses, but, above all, is not describable by the laws of physics. The existence of the soul of God and therefore "must be resolved elsewhere." Tall and broad knowledge of the scientist was Boscovich's lively and innovative scientific debate of the time and most of the protagonists' Praeter Cartesianos paucos Leibnitiani nam ... ... "(except a few ... in fact Leibniz Cartesian philosophers ...) and the laws of interaction of bodies" quanquam not in the immediate agentem corpus "(although no agent directly into the body). A place definitely Boscovich Olympus of modern science was Labanca Baldassare (1829-1913), who in 1868 in vol. 2 Philosophy of the rational (p.301) wrote, "In the doctrine of Leibnitz dynamic forces enjoyed three simple properties: they did not produce action outside, they received in action, were all equipped with perception and craving, and there is currently an infinite number . Now Kant and Boscovich admitted [formula] that the body is simple aggregate of forces, but as inherent principles of action, act on each other at a certain distance between them, without which interpenetrate. Besides this, they recognized that the functions of these forces are not already the perception and the craving, which belong to the sensory and intellectual beings, but the attraction and repulsion. " From this definition of gravitational attraction. Boscovich is a humanity distracted and distant from the content of his studies, history proves it, as a Jesuit scientist, a high point of human knowledge in the age of enlightenment, so much so that today it is not even mentioned in the list of Jesuits the most famous. After Labanca was Ernst Cassirer in his History of Modern Philosophy Boscovich to place next to Newton and Leibnitz for depth of talent. Interesting is the statement of Boscovich that the soul is in the body where the nerve endings that end up the head. The Jesuit Boscovich does not assign to the theological truths. In one fell swoop with this opens up the future of its consideration of a fundamental branch of medicine and scientific thought, human neuro sciences. This insight marks the birth of the scientific discipline of humanity, but ignored it ignored the scientific community has to postulate that it was Roger Boscovich of Ragusa (Dubrovnik).
TEDESCO
Die Wissenschaft von Descartes und Boscovich
Zwischen dem siebzehnten und achtzehnten Jahrhundert die moderne Wissenschaft war geboren, die war die natürliche Fortsetzung der Naturphilosophie, zu beobachten und entdecken Sie die Gesetze der Natur mit der Disziplin des Denkens. The Natural Philosophy in 1600 in einem Jahrhundert Denker und Wissenschaftler, die schnell beginnt, eine philosophische und historische kulturellen Wandel befindet. Das moderne Denken nimmt Gestalt an in großen Schritten auf eine neue Weise des Denkens und lehren das Wissen, die den Weg des wissenschaftlichen Denkens auf die ideologischen Schwierigkeiten fand er seinen Weg, noch war die Geschichte von Galileo Beispiel. Aber das Aufkommen der neuen kulturellen Klima wahrgenommen wurde und von vielen und vor allem die Ideen, die der Motor wurde angeheizt, unaufhaltsam, des wissenschaftlichen Fortschritts geübt. Sciences in Form, Substanz und Vernunft in den Ideen von Galileo, Newton und Descartes, in dieser fand auch die Formulierung der Methode, der Grund auf der Suche nach wissenschaftlicher Wahrheit. Nicht weniger wichtig waren Bonaventura Cavalieri (1598-1647), Francesco Redi (1626-1697), Marcello Malpighi (1628-1694) aber wenig erinnerte. Der "Discours de la Methode" von Descartes, die ursprünglich genannt, mit einer Vorahnung war, "Projekt für eine universelle Wissenschaft" enthaltenen Materialien wie die Dioptrien, die Meteore, Geometrie, Theologie (Gottes und der Seele), zeitgleich mit den Themen selbst verarbeitet Boscovich in den Vertrag "Philosophiae Naturalis" 130 Jahre nach Descartes. Die Entwicklung des wissenschaftlichen Denkens und des Wissens, die Förderung der mathematischen Wissenschaften, kombiniert Descartes zu Boscovich in das Studium der Disziplinen auf einen gemeinsamen evolutionären Kontinuum bilden. Ändern Sie die Bedingungen und die historische Periode, aber nicht den Inhalt und Methode. Inhalt, deren Ursprünge sind fest in Galiläa Denkens und Lehrens, sowohl in den Schulen der Jesuiten geübt.
Die Kontinuität des wissenschaftlichen Denkens
Die Gründe für die Kontinuität zwischen Descartes und Boscovich in nach seinen Untersuchungen die gleichen wissenschaftlichen Felder sind belegt, um sowohl Innovatoren ", die Beweise gegen die Autorität der Tradition des Denkens formalistisch" Art der Argumentation auf die tatsächliche Praxis der wissenschaftlichen Forschung im Zusammenhang eng mit der strengen mathematischen Verfahren, um die Geometrie. Die vielen Ähnlichkeiten zwischen den beiden Wissenschaftlern markieren den Weg aller Wissenschaft, auch gleichzeitig als Markierung den Weg des philosophischen Denkens, wenn es auf getrennten Wegen ist, und die Wissenschaft ist nicht mehr als Naturphilosophie. Sowohl der Praxis das Wissen nach der allgemeinen Wissenschaft der Anlage vor allem methodische. "Descartes erweiterte die rationalistische Auffassung von Wissen durch die Präzision und Sicherheit der Mathematik inspiriert" Boscovich in das rationale Design von praktischem Wissen eingetaucht angewendet mathematischen Wissenschaften zu praktischen Problemen, zwei Beispiele zu lösen: die statische und die Flüssigkeit Druck. "Seit seiner ersten Forschungen begannen, eine Theorie über die Struktur der Welt auf ein bestimmtes Gesetz der Kräfte der Natur, gut das funktioniert in De Viribus Vivis (1745), De Luminophore (1748) und De-Center gravitatis (1751) zu entwickeln. Es fand jedoch, eine endgültige Lösung in der Philosophiae Naturalis Theoria (1758). " In gemeinsamen wurden Schulungen in Schulen der Jesuiten, Descartes dem Kollegium der La Flèche, in Anjou, Boscovich in der römisch-College. Jesuit Colleges erforderlich das Studium der Mathematik, der Geometrie verbunden, orientierte sich an der praktischen Anwendung und Boscovich verfolgt dieses Ziel in seinem Leben und in allen Disziplinen von ihm praktizierten.
Gott, der Seele und Vernunft
Der Einfluss der Gedanke an Galileo und Newton war nicht mehr aufzuhalten, die jesuitischen Schulen aktiv praktiziert die Prinzipien der neuen Philosophie der Wissenschaft und hat viel in der Geometrie, Optik, Mathematik in den angewandten Wissenschaften. Sowohl in Beziehung zu Gott, die Seele gelegt, legte Descartes die Seele an der richtigen Stelle "Aus all dem folgerte ich, dass ich eine Substanz, deren Wesen oder der Natur nicht in etwas anderes zu denken gibt, eine Substanz, die, nicht zu war braucht keinen Platz, es hängt kein materielles Ding ... unsere Seele, dass verschiedene Teile des Körpers, dessen Natur, wie wir vorher gesagt wird, besteht nur im Denken. " Der Ort, wo die Seele in den menschlichen Körper wurde führte zu einem unendlich langen und hitzigen Debatte, eine Frage, dann eher philosophisch als medizinische. Descartes wusste, dass die kardiale Physiologie und beschrieben in der fünften Teil seiner Rede, und alles unterlässt, indem die Seele in den Herzmuskel. Beim Menschen koexistieren "vegetative Seele und die vernunftbegabte Seele" durch Gott und durch ihn zu einem gemeinsamen Gremium erstellt. "Durch die Trennung deutlich die Materie und Geist, Seele und Körper, Descartes in der Tat den Weg für die moderne mathematische und experimentelle Wissenschaft (Carlo Sini)." Boscovich wiederum hält völlig getrennte Materie und Geist, und das Kontinuum besagt, dass die kartesischen Seele besteht aus einer Substanz, die nicht innerhalb des analytischen Rahmens der Physik, Mechanik, neue Gesetze der Materie (Atome, leer und ihre Wechselwirkung gemacht je nach Entfernung), und das ist nicht nachweisbar, unsere Sinne, sondern vor allem, ist nicht beschreibbar durch die Gesetze der Physik. Die Existenz der Seele von Gott und daher "muss an anderer Stelle gelöst werden." Groß und breites Wissen des Wissenschaftlers war Boscovichs lebendige und innovative wissenschaftliche Debatte über die Zeit und die meisten der Protagonisten praeter Cartesianos paucos Leibnitiani nam ... ... "(mit Ausnahme von ein paar ... in der Tat Leibniz kartesischen Philosophen ...) und die Gesetze der Wechselwirkung von Körper" quanquam nicht in unmittelbarer agentem corpus "(obwohl kein Agent direkt in den Körper). Ein Ort, auf jeden Fall Boscovich Olympus der modernen Wissenschaft wurde Labanca Baldassare (1829-1913), der 1868 in vol. 2 Philosophie der rationalen (S. 301) schreibt: "In der Lehre von der Leibnitz dynamischen Kräften genossen drei einfachen Eigenschaften: sie nicht produzieren Aktion außerhalb, erhielten sie in Aktion, wurden alle mit der Wahrnehmung und Verlangen ausgestattet, und es gibt derzeit eine unendliche Anzahl . Jetzt Kant und Boscovich zugelassen [formula], dass der Körper einfach Aggregat von Kräften ist, sondern als immanente Prinzipien des Handelns, aufeinander wirken in einem bestimmten Abstand zwischen ihnen, ohne das zu durchdringen. Neben dieser, erkannten sie, dass die Funktionen dieser Kräfte nicht schon die Wahrnehmung und das Verlangen, die die sensorischen und geistigen Wesen gehören, aber die Anziehung und Abstoßung. " Aus dieser Definition der Anziehung. Boscovich ist eine Menschheit ablenken und weit entfernt von dem Inhalt seiner Studien, beweist die Geschichte es, als Jesuit Wissenschaftler, ein Höhepunkt des menschlichen Wissens im Zeitalter der Aufklärung, so dass es heute nicht einmal in der Liste der Jesuiten erwähnt der berühmteste ist. Nach Labanca war Ernst Cassirer in seiner Geschichte der neueren Philosophie Boscovich, um neben Newton und Leibnitz Platz für Tiefe von Talent. Interessant ist die Aussage von Boscovich, dass die Seele im Körper ist, wo die Nervenenden, die bis Ende des Kopfes. Der Jesuit Boscovich nicht auf die theologische Wahrheiten zuweisen. In einem Schlag mit diesem eröffnet sich die Zukunft seiner Betrachtung einer grundlegenden Zweig der Medizin und des wissenschaftlichen Denkens, menschliche Neurowissenschaften. Diese Erkenntnis war die Geburtsstunde der wissenschaftlichen Disziplin der Menschheit, sondern ignoriert sie ignoriert die wissenschaftliche Gemeinschaft hat zu postulieren, dass es Roger Boscovich von Ragusa (Dubrovnik) war.
FRANCESE
Roger Boscovich à Rimini à la maison GarampiEn toponymie Rimini Largo Boscovich Roger tourne à droite le long du quai du port de Rimini, un hommage à la mémoire de l'un des plus grands savants européens du XVIIIe siècle. Ruggero Boscovich Giuseppe était à Rimini 1752 à 1753 pour mesurer "la longueur de l'arc du méridien entre Rome et Rimini, dit PM dans Ruggiero Boscovich, la question du port de Rimini. Il est resté à Rimini au domicile de son élève à Rome, Garampi «Dans les instruments de Rimini ont été placés dans les différentes fenêtres de l'Garampi maison, la même maison à partir de laquelle Boscovich avait fait ses observations." rapports le Journal of Physics (vol. 34-35). En 1764, Boscovich retourné à Rimini, à l'invitation du Port de députés pour son avis sur la porte frappe l'hostilité de John White et le clergé local et les romains au sommet.
La science de Descartes et de Boscovich
Entre la science XVIIe et XVIIIe siècles moderne est née qui a été le prolongement naturel de la philosophie naturelle, d'observer et de découvrir les lois de la nature avec la discipline de pensée. La philosophie naturelle en 1600 situé dans un des penseurs et des scientifiques siècle qui commence rapidement à un changement philosophique et historique culturel. La pensée moderne prend forme dans de grands progrès dans une nouvelle façon de penser et d'enseigner les connaissances, le chemin de la pensée scientifique sur la difficulté idéologique, il a trouvé sa voie, ni l'histoire de l'exemple de Galilée. Mais l'avènement du nouveau climat culturel a été perçue et pratiquée par de nombreux et surtout les idées qui sont devenues le moteur alimenté, imparable, du progrès scientifique. Sciences dans la forme, la substance et la raison dans les idées de Galilée, Newton et Descartes, dans ce dernier sont également la formulation de la méthode, la raison à la recherche de la vérité scientifique. Non moins important était Bonaventura Cavalieri (1598-1647), Francesco Redi (1626-1697), Marcello Malpighi (1628-1694) bien que peu retenu. Le «Discours de la Méthode" de Descartes, qui était à l'origine appelé, avec une prémonition, «Projet pour une science universelle» les matériaux contenus tels que la dioptrie, les météores, la géométrie, de théologie (de Dieu et l'âme), coïncidant avec les sujets eux-mêmes traitées par Boscovich dans le traité "Philosophiae Naturalis" 130 années après Descartes. L'évolution de la pensée scientifique et la connaissance, l'avancement des sciences mathématiques, combinée Descartes à Boscovich dans l'étude des disciplines pour former un continuum évolutif commun. Changer les modalités et la période historique, mais pas le contenu et la méthode. Contenu dont les origines sont fermes dans la pensée de Galilée et d'enseignement, tant pratiquée dans les écoles des Jésuites.
La continuité de la pensée scientifique
Les raisons de la continuité entre Descartes et Boscovich sont étayées d'avoir enquêté sur les mêmes champs scientifiques, à la fois innovateurs, «la preuve s'opposer à l'autorité d'une tradition de pensée formaliste» la nature du raisonnement lié à la pratique réelle de la recherche scientifique étroitement liée à la procédure mathématique rigoureuse, à la géométrie. Les nombreuses similitudes entre les deux scientifiques marquent le chemin de toute la science, également dans le même temps que le marquage de la voie de la pensée philosophique quand il est sur des voies distinctes, et la science n'est plus appelé la philosophie naturelle. Tant la pratique de la connaissance selon la science universelle de l'usine principalement méthodologique. «Descartes étendu la conception rationaliste de la connaissance inspirée par la précision et la certitude des mathématiques», Boscovich immergé dans la conception rationnelle de la connaissance pratique appliquée en sciences mathématiques pour résoudre des problèmes pratiques, deux exemples: la statique et la pression du fluide. «Depuis sa première recherche a commencé à développer une théorie sur la structure du monde fondée sur une loi particulière des forces de la nature, ainsi cela fonctionne dans De viribus Vivis (1745), luminophores De (1748) et De centre gravitatis (1751). Il a constaté, toutefois, un règlement final dans la theoria Philosophiae Naturalis (1758). " À l'instar de formation ont été dans les collèges de Jésuites, de Descartes au collège de La Flèche, en Anjou, Boscovich dans le Collège Romain. Collèges jésuites nécessaire l'étude des mathématiques, combinée avec la géométrie, a été orientée vers l'application pratique et Boscovich poursuivi cet objectif tout au long de sa vie et dans toutes les disciplines pratiquées par lui.
Dieu, l'âme et la raison
L'influence de la pensée de Galilée et de Newton était imparable, les écoles jésuites pratiqué activement les principes de la nouvelle philosophie de la science et a beaucoup contribué à la géométrie, l'optique, les mathématiques dans les sciences appliquées. Les deux mis en relation avec Dieu, l'âme, l'âme de Descartes placée au bon endroit "de tout cela j'en ai conclu que j'étais une substance dont l'essence ou la nature n'existe pas dans la chose, mais dans la pensée, une substance qui, pour ne pas être n'a pas besoin de place, il ne dépend d'aucune chose matérielle ... notre âme, qui est partie distincte du corps dont la nature, comme nous l'avons dit précédemment, consiste seulement dans la pensée. " L'endroit où l'âme était dans le corps humain a donné lieu à un débat infiniment long et chauffée, une question, puis, plus philosophique que médicale. Descartes connaissait la physiologie cardiaque et décrits dans la cinquième partie de son discours, et s'abstient de mettre l'âme dans le muscle cardiaque. Chez les humains coexistent "âme végétative et l'âme rationnelle" créé par Dieu et par lui à l'organisme paritaire. «En séparant distinctement la matière et l'esprit, âme et corps, Descartes en fait ouvert la voie à la science mathématique et expérimentale moderne (Carlo Sini)." Boscovich tient à son tour la matière et l'esprit complètement séparées et les états du continuum que l'âme cartésienne est constituée d'une substance qui n'est pas dans le cadre analytique de la physique, la mécanique, de nouvelles lois de la matière (atomes, vide et leur interaction selon la distance), et ce n'est pas détectable à nos sens, mais, surtout, n'est pas descriptible par les lois de la physique. L'existence de l'âme de Dieu et donc "doit être résolu ailleurs." Connaissances de haut et large du scientifique était de Boscovich débat animé et innovant scientifiques de l'époque et la plupart des protagonistes praeter Cartesianos paucos Nam Leibnitiani ... ... "(sauf quelques-uns ... en fait les philosophes Leibniz cartésienne ...) et les lois de l'interaction des corps" quanquam pas dans l'immédiat corpus agentem "(bien qu'aucun agent directement dans le corps). Un endroit vraiment Boscovich Olympus de la science moderne a été Labanca Baldassare (1829-1913), qui en 1868 dans le vol. 2 Philosophie du rationnel (p.301) écrit: «Dans la doctrine des forces dynamiques Leibnitz connu trois propriétés simples: ils ne produisent pas d'action à l'extérieur, ils ont reçu dans l'action, étaient tous équipés de la perception et la soif, et il ya actuellement un nombre infini . Or Kant et Boscovich admise [formule] que le corps est simple agrégat de forces, mais en tant que principes inhérents de l'action, agir sur l'autre à une certaine distance entre eux, sans qui s'interpénètrent. Outre cela, ils ont reconnu que les fonctions de ces forces ne sont pas déjà la perception et l'envie, qui appartiennent à des êtres sensorielles et intellectuelles, mais l'attraction et la répulsion. " De cette définition de l'attraction gravitationnelle. Boscovich est une humanité distrait et distant à partir du contenu de ses études, l'histoire le prouve, comme un savant jésuite, un point élevé de la connaissance humaine à l'ère des Lumières, tant et si bien qu'aujourd'hui, il n'est même pas mentionné dans la liste des Jésuites le plus célèbre. Après Labanca était Ernst Cassirer, dans son Histoire de la Philosophie moderne Boscovich à placer à côté de Newton et Leibniz pour la profondeur du talent. Intéressante est la déclaration de Boscovich que l'âme est dans le corps où les terminaisons nerveuses qui finissent la tête. Le Jésuite Boscovich n'attribue pas aux vérités théologiques. D'un seul coup avec cette ouvre l'avenir de son examen d'une branche fondamentale de la médecine et de la pensée scientifique, les sciences neuro humaine. Cette idée marque la naissance de la discipline scientifique de l'humanité, mais ignoré ignoré de la communauté scientifique doit postuler que c'était Roger Boscovich de Raguse (Dubrovnik).
RUSSO
Роджер Бошковича в Римини дома GarampiВ топонимике Римини Ларго Роджер Бошковича проходит прямо вдоль набережной порта Римини, дань памяти одного из ведущих европейских ученых восемнадцатого века. Руджеро Джузеппе Бошкович был в Римини от 1752 до 1753 для измерения "длина дуги меридиана между Римом и Римини, говорит PM В Руджеро Бошкович, вопрос о том порт Римини. Он остался в Римини в доме своего ученика в Риме, Garampi "В приборах Римини были размещены в различных окнах дома Garampi, тот же дом, из которого Бошковича сделал свои наблюдения." отчеты физический журнал (т. 34-35). В 1764 году Бошковича вернулся в Римини по приглашению Порт депутатов для ее мнению, на двери хитов враждебность Джон Уайт и местного духовенства и римского в верхней части.
Наука Декарта и Бошкович
Между семнадцатого и восемнадцатого веков современная наука родилась который был естественным продолжением философии природы, наблюдать и открыть законы природы с дисциплиной мысли. Натуральной философии в 1600 году находится в века мыслители и ученые, которые быстро начинает философских и историко-культурные изменения. Современная мысль складывается в больших успехов в новое мышление и научить знания, путь научной мысли на идеологические трудности, он нашел свой путь, и не было истории пример Галилея. Но появление нового культурного климата воспринимается и практикуется многими, и особенно идеи, которые стали двигателем топливом, остановить, научного прогресса. Наук находится в форме, вещества и разума в идеи Галилея, Ньютона и Декарта, в последние также формулировка метода, поэтому в поисках научной истины. Не менее важными были Бонавентура Кавальери (1598-1647), Франческо Реди (1626-1697), Марчелло Мальпиги (1628-1694), хотя мало помнил. "Рассуждение о методе" Декарта, который первоначально был вызван, с предчувствием, "Проект универсальной науки", содержащихся материалов, таких как диоптрий, метеоры, геометрия, теологии (Бога и души), совпадающий с тем сами обрабатываются Бошковича в Договоре "натуральной философии" сто тридцать лет после Декарта. Эволюция научной мысли и знаний, продвижение математических наук, в сочетании Декарта до Бошковича в изучении дисциплин для формирования общего эволюционного континуума. Изменение условий и исторического периода, но не содержание и метод. Содержимое происхождение которых фирма в галилеевых мысли и учения, как практикуется в школах иезуитов.
Преемственность научной мысли
Причины преемственность между Декартом и Бошкович обоснованы в том, исследованы же областях науки, чтобы быть и новаторами, "доказательства против авторитета традиции мысли формальный» характер рассуждений, связанных с реальной практикой научных исследований тесно связана с строгие математические процедуры, к геометрии. Много общего между двумя учеными наметить пути все науки, а также в то же время как маркировка пути философской мысли, когда он находится на отдельные пути, и наука уже не называют натуральной философии. Оба практике знания в соответствии с универсальной науки растений основном методологический. "Декарт расширенной рационалистической концепции знания вдохновлен точностью и определенностью математики", Бошковича погружен в рациональной разработки практических знаний прикладной математической науки для решения практических задач, два примера: статические и давление жидкости. "С момента своего первого исследования стали развиваться теории о строении мира, основанного на конкретного закона сил природы, хорошо это работает в Де viribus Vivis (1745), Де люминофоров (1748) и Де-центр gravitatis (1751). Выяснилось, однако, окончательный расчет в натуральной философии созерцания (1758) ". В общем было обучение в колледжах иезуитов, Декарт в колледж Ла-Флеш, в Анжу, Бошковича в римском колледже. Иезуитского колледжа требуется изучение математики, в сочетании с геометрией, была ориентирована на практическое применение и Бошкович преследовал этой цели на протяжении всей своей жизни и во всех дисциплинах практикуют его.
Бог, душа и разум
Влияние мысли Галилея и Ньютона было остановить, иезуитские школы активно практикуется принципы новой философии науки и внес большой вклад в геометрии, оптике, математике в прикладных науках. И положить в связи с Богом, души, Декарт поместил душу в нужном месте "Из всего этого я сделал вывод, что я вещество, сущности или природе не существует ничего, кроме мышления, вещество, которое, быть не не нуждается в месте, это зависит от не материальная вещь ... наша душа, то есть различные части тела, характер которых, как мы ранее говорили, состоит только в мышлении ". Место, где душа в теле человека привели к бесконечно долго и жаркие споры, вопрос, то, более философское, чем медицинский. Декарт знал сердечной физиологии и описано в пятой части своей речи, и воздерживается от сдачи души в сердечной мышце. У людей сосуществовать "вегетативной души и разумной души", созданный Богом и им для совместного органа. "Разделяя отчетливо материи и духа, души и тела, Декарт фактически открыла путь для современной математической и экспериментальной науки (Carlo Сини)." Бошкович, в свою очередь ведет совершенно разные материи и духа и континуум заявляет, что декартовы душа состоит из вещества, которое не входит в аналитической основы физики, механики, новые законы материи (атомов, пустые и их взаимодействие в зависимости от расстояния), и это не определяется нашим чувствам, но, прежде всего, не описываемых законами физики. Существование души Бога, и поэтому "должны решаться в другом месте." Высокие и широкие знания ученого был оживлен и инновационных научно Бошковича в дискуссии того времени, и большинство из героев Praeter Cartesianos paucos Leibnitiani Нама ... ... "(за исключением нескольких ... на самом деле Лейбниц декартовых философы ...) и законы взаимодействия тел" quanquam Не в непосредственной agentem корпус "(хотя никакого агента непосредственно в организме). Место определенно Бошковича Олимп современной науки было Labanca Бальдассаре (1829-1913), который в 1868 году в том. 2 Философия рационального (p.301) писал: "В учении Лейбница сил динамического наслаждалась тремя простыми свойствами: они не производят действия за пределами, они получили в действии, были оснащены восприятия и жажды, и в настоящее время бесконечное число . Теперь Кант и Бошкович признался [формула], что тело просто совокупность сил, но, как присущие принципы действия, действуют друг на друга на определенном расстоянии между ними, без которой взаимопроникают. Кроме того, они признали, что функции этих сил уже не восприятия и жажды, которые относятся к сенсорных и интеллектуальных существ, но притяжение и отталкивание ". Из этого определения гравитационного притяжения. Бошкович является человечества отвлекаться и далекие от содержания его исследования, история доказывает это, как ученый иезуит, высшей точкой человеческого знания в эпоху Просвещения, причем настолько, что сегодня он даже не упоминается в списке иезуитов Самый известный. После Labanca был Эрнст Кассирер в своей истории современной философии Бошкович на место рядом с Ньютоном и Лейбницем для глубины таланта. Интересным является заявление Бошкович, что душа находится в теле, где нервных окончаний, которые в конечном итоге голове. Иезуитский Бошковича не назначить богословских истин. Одним махом с этим открывает будущее рассмотрение фундаментальных отрасли медицины и научной мысли, человеческие науки нервно. Это понимание знаменует рождение научной дисциплины человечества, но проигнорировал это игнорируется научное сообщество к постулату, что Роджер Бошковича Рагуза (Дубровник).
Commenti
Posta un commento
Commenta